Živimo u kompleksnom svetu. Broj informacija, različitih interpretacija i mogućih pogleda na stvari raste strmoglavo. Zato je dragoceno kada unesemo malo svedenog stila u način svakodnevnog razmišljanja. Lično volim jednostavnost. Kada držim radionice ili predavanja, nekada je potrebno da prenesem neke kompleksne ideje. Dok osmišljavam predavanje, trudim se da pojednostavim. Da svedem stvari na suštinu. Da kroz par metafora prenesem ključne koncepte. Smatram da je to veoma važna uloga predavača i trenera. Izmaći se od materijala i napraviti taj jedan ključni korak jednostavnosti kojim teorija ili principi dobijaju na lepoti, razumljivost i upotrebljivosti.

Ljudi nekada izbegavaju jednostavnost jer ih komplikovanost čini „pametnijim“. Kada kažete nešto na komplikovan način, o, kako samo pametno možete zvučati. Još ako upotrebite nekoliko retko korišćenih reči, pa gotovo da ste oborili slušaoce s nogu. Komplikovanost je dakle često dobar sluga sujete. Sa druge strane, jednostavnost je zavodljivo laka. Naizgled, uprošćavanje. Međutim, jednostavnost zahteva ulaganje napora. Sećate se Marka Tvena, koji je rekao: „Nisam imao vremena da napišem kratko pismo, pa sam napisao dugo“… Zašto se truditi da pojednostaviti kada ćete ionako izgledati pametnije ako komplikujete?!

Jednostavnost je lepa. Ima nečeg posebnog u estetici jednostavnosti. To je estetika svedenosti, sofisticiranosti, metaforičnosti, jasnoće. To nije estetika banalnosti, niti praznog mudrovanja.

 

Savremeni poslovni svet pati od hroničnog nedostatka jednostavnosti. Zato neki šaljivo predlažu uvođenje funkcije Chief Simplicity Officer. Bilo da je reč o sastancima, prezentacijama, izveštajima, uneti dobro odmerene jednostavnosti zvuči kao dobra ideja. Detaljnije o tome kako jednostavnost može postati strategija upravljanja pročitajte u ovom HBR intervjuu.